Sezonska rasprodaja srpske pameti
Gulaš patriotizam... Da li treba da uvedemo model iz Mađarske - da svaki student sa budžeta mora da ostane najmanje deset godina u zemlji?
Mađarska vlada je odlučila da se bori protiv odliva mozgova tako što je
donela odluku da svaki student koji je studije završio na teret budžeta
mora da ostane najmanje deset godina u zemlji po diplomiranju.
Press
nedelje je istraživao da li je na taj način moguće zaustaviti odlazak
mladih i obrazovanih ljudi iz Srbije, posebno nakon što je Beogradski
univerzitet najzad ušao u odabrano društvo najboljih 500 fakulteta na
svetu, čuvenu Šangajsku listu.
Da problem odliva mozgova nije
zaobišao ni Srbiju, potvrđuju podaci Svetskog ekonomskog foruma, gde
zauzimamo neslavno 136. mesto od 139 zemalja sveta i u rangu smo sa
Svazilendom, Lesotom i Kirgizijom. Procenjuje se da je Srbiju od
devedesetih godina napustilo više od 300.000 mladih i obrazovanih ljudi i
da je državu to skupo koštalo.
Uvek ta kriza
Najviše
zabrinjava, kažu sagovornici Pressa nedelje, što se ovaj proces
nastavlja, pa je tako prošle godine kofere spakovalo blizu 7.000
visokoškolaca, koji su sa diplomom umesto u neku srpsku firmu otišli u
inostranstvo.Državni sekretar u Ministarstvu prosvete Radivoje Mitrović
kaže za Press nedelje da je Srbija svesna ovog problema i da se trudi da
ga određenim merama ublaži, međutim puko preslikavanje modela nije uvek
moguće.
- To što je Mađarska uradila, verovatno je za njihove
uslove dobar korak. Logično je da svaka zemlja traga za modelom koji će
dati rezultate, jer u svaku diplomu država mnogo ulaže i na kraju, kad
očekuje da vidi efekte tog ulaganja, obrazovan čovek ode u drugu državu.
Međutim, problem nije jednostavan jer je u našoj zemlji velika
ekonomska kriza, koja je zahvatila sve pore društva. To se neminovno
odražava i na obrazovanje i nauku, pa parcijalne mere ne mogu da daju
prave efekte - kaže Mitrović.On dodaje da Vlada Srbije u uslovima
ekonomske krize pokušava da obezbedi motivaciju da obrazovani ljudi
ostanu u Srbiji, ali da su materijalne mogućnosti veliki limit.
-
Dok god ne shvatimo da je ulaganje u znanje prioritetan državni
projekat, ni naš BDP se neće povećati, a ni mladi neće ostajati. Zato
treba da se stvore uslovi da se talentovani mladi ljudi uključe u
naučnoistraživački rad i da njihovi rezultati budu primenjeni u
privredi. Time bismo povećali konkurentnost i na međunarodnoj podeli
tržišta radom. Ali za to je potrebno da se kreira novi privredni i
društveni ambijent, jer je sistem samoupravljanja urušen i treba
izgraditi sistem konkurencije, a za to je potrebno vreme - kaže
Mitrović.
On naglašava da neki oblik mađarskog modela postoji i u Srbiji, ali se odnosi na stipendiste Fonda za talente, koji imaju obavezu da nakon školovanja pet godina rade u Srbiji.Da se može napisati perfektan program za zaustavljanje odliva mozgova, ali da njegova realizacija zavisi od materijalnog statusa države, pokazuje i primer studentkinje medicine Marije N., koja je sa visokim prosekom i uredno položenim ispitima na Medicinskom fakultetu u Beogradu lako dospela među stipendiste Fonda za mlade talente.Verovala je da će sa znanjem, diplomom i činjenicom da je stipendista Fonda za mlade talente bez muke naći posao, dobiti šansu za specijalizaciju i da će joj karijera zavisiti samo od toga koliko se bude trudila. Sve je, međutim, ispalo drugačije.
- Morala sam da odem u Republiku Srpsku, jer kada
sam diplomirala, počela sam da se prijavljujem na sve konkurse koji su
bili objavljeni. Iako sam živela u Beogradu, nisam mnogo birala. Osim na
konkurse u glavnom gradu, javljala sam se na sve, u bilo kom gradu u
Srbiji. Nije išlo. Iz fonda me niko nije zvao i ja sam morala da odem u
drugu državu da bih preživela, iako sam se obavezala da ću pet godina
raditi u Srbiji, državi koja me je školovala - kaže Marija N.
Šangaj kao Olimpijada
On dodaje da je zaustavljanje odliva mozgova dugotrajan proces i da svaka zemlja ima svoje specifičnosti, odnosno da ne postoji univerzalni recept.- To se može zaustaviti razvojem ekonomske situacije u Srbiji, otvaranjem novih radnih mesta i kvalifikovanih poslova za koje su se studenti školovali i, najzad, tako što će imati takve plate da mogu da žive od sopstvenog rada. Vreme je da Srbija kaže da naši studenti mogu da se usavršavaju na svetskim univerzitetima, ali o trošku tih država, a ne o našem trošku, jer smo prethodnih godina neke države, poput SAD i Kanade, „častili" sa mnogo novca i znanja - kaže Kovačević za Press nedelje.Kovačević posebno ističe da je stavljanje BU na Šangajsku listu uspeh vredan medalji na Olimpijadi i da je izuzetno ponosan na to. On međutim kaže da i ta dobra vest može da poveća potražnju za našim studentima.
- Njihove diplome imaće visok rang, lakše će ići na usavršavanje i imaće prohodnost na vodeće svetske škole. Lakše će dobijati i stipendije i posao. Ono što je ipak važno, to je da će i univerzitet nakon ovoga imati vrhunske partnere, što će automatski da podigne kvalitet nastave i naučnoistraživačkog rada, a to će povećati i interesovanje studenata iz drugih država da studiraju kod nas - kaže Kovačević.
Šarm pre svega
- Najveće zadovoljstvo je kada svojim znanjem možete da doprinesete napretku svoje zemlje. Srbija nije savršena, kao ni mnoge druge zemlje, ali za mene ima šarm koji se retko gde nalazi. S druge strane, brine me podatak da 70 odsto diplomaca želi da napusti zemlju. Mislim da je zbog toga potrebno da država napravi odgovarajuću strategiju - kaže Aleksandra Plazinić.I Jovana Ružičić ima slično mišljenje. Ona je završila studije psihologije i novinarstva u Americi i magistrirala odnose sa javnošću na Univerzitetu Mičigen. Radi kao PR stručnjak, a posle 11 godina školovanja i rada u Americi vratila se u Srbiju.
- Radila sam za uglednu nevladinu ekološku organizaciju u Vašingtonu, obišla sam skoro 50 zemalja i smatram da je ceo svet moj. Međutim, Srbija je moja više nego druge zemlje i želim da njoj dam svoje znanje i iskustvo. Možda bi mi džak sada bio pun para da sam ostala u Americi, ali džaba novac ako vam je srce prazno - kaže Jovana Ružičić, koja je i osnivač grupe koja okuplja stručnjake koji su se školovali i radili u inostranstvu. Grupa danas broji više 300 članova, a cilj im je da olakšaju povratak školovanih sunarodnika.
Prokleta je Amerika
Diplomci koji napuštaju Srbiju imaju diplome fakulteta prirodnih i tehničkih nauka. Svaki treći akademac koji završi Elektrotehnički fakultet odlazi u inostranstvo. Za nekoliko godina u SAD je izdato više od 250 radnih dozvola našim inženjerima elektrotehnike, i to bez prethodne nostrifikacije diploma, a procenjuje se da u Americi radi oko 6.000 naših istraživača. Ne zaostaju ni diplomci ekonomije, od kojih oko 15 odsto svake godine napusti Srbiju. Najčešće odlaze u Nemačku, Austriju, Švajcarsku, SAD, Veliku Britaniju...
Ulaganje ni u šta
Logično je da svaka zemlja traga za modelom koji će dati rezultate, jer u svaku diplomu država mnogo ulaže i na kraju, kad očekuje da vidi efekte tog ulaganja, obrazovan čovek ode u drugu državu Radivoje Mitrović, Ministarstvo prosvete.
blog comments powered by Disqus
