Zanimljivosti, moda, veze...

"Povezivanje u adolescentnom dobu je jedna od najsnažnijih potreba o kojoj razgovaram s roditeljima na svojim predavanjima iz Porodične edukacije", objašnjava za "Blic" Aleksandra Mađar autorka preventivnog programa Porodična edukacija.

Evo nekoliko njenih saveta koji će pomoći roditeljima čija deca su stigla do tinejdžerskih godina.

Roditelji koji žele da izgrade osećanje odgovornosti kod svog adolescenta znaju da poslušnost i stalno govorenje istine nije put koji će ih ka tome voditi. Poslušna deca ne razmišljaju svojom glavom, nego slušaju druge.

Pregovaranje i obavezna pravila su načini koji će doprineti razvijanju poverenja i formiranju osećanja odgovornosti kod dece. Pred adolescentom su brojna iskušenja, i roditelj to razume. Otuda postavlja čvrsta pravila koja ulivaju osećanje sigurnosti kod deteta. Jedno od tih pravila treba da bude i govoriti u svoje ime i govoriti istinu.

Adolescent nema razvijenu samokontrolu, on je u periodu kada tek treba da je razvija. Put razvijanja samokontrole najbolje se uči preko poštovanja i kršenja pravila. Prekršena pravila povlače posledice o kojima roditelji prethodno razgovaraju sa svojim detetom.

Na roditeljima je da podstiču razgovore u kojima će dete slobodno razgovarati o svojim izborima i odlukama. Na primer, razgovarajte s detetom o razlozima zbog kojih se odlučilo da mu prijatelji budu baš ti koje je odabralo, zašto se odlučilo da pripada baš tom društvu, iz kojih razloga je uradilo nešto sa čim se vi ne slažete (produžilo izlazak, pobeglo sa časa), nastavite da razgovarate o tome kako se to može ispraviti, postavite pitanje detetu o tome šta misli da je potrebno da vi preduzmete/uradite, a šta ono...

Počnite rečenicu sa "ja", pre nego sa "ti"

Ukratko, nastojte da što češće postavljate pitanja kojima ćete podsticati detetovo moralno mišljenje, i ne uveravajte ga da treba da čini ono što vi želite.

Dete će steći osećanje sigurnosti i poverenja u roditelje koji umeju da tolerišu njegove povremene laži, ispade besa i koji će o svemu tome razgovarati tek kada se dete umiri. Isto tako, ne govorite detetu da samo odluči do kada će da ostane napolju i ne govorite mu kako vas je baš briga šta će ono uraditi (da li će, npr., i dalje lagati, pasti razred). Dete je u adolescentnom uzrastu osetljivo i protumačiće ovakve reakcije kao zanemarivanje.

Kada se obraćate detetu, počnite rečenicu sa "ja", pre nego sa "ti". Na svako "ti" dete može burno da odreaguje. Na primer, umesto da kažete "Ti si lažljiv, drzak…", recite "Razočarana sam kada mi ne govoriš istinu", ili "razljuti me kada naprasno izađeš iz sobe dok razgovaram sa tobom"…

Izbegavajte generalizovane izjave. Na primer, kad god adolescent čuje kako mu govorite "Nikada mi ne kažeš istinu" ili "Stalno me lažeš", u njegovom umu počinju brzo da se selektuju one situacije u kojima je to radio i on počinje odmah da vam ih nabraja kako bi vam se suprotstavio. Zato je korisnije reći: "Juče si prećutao da mi kažeš. . ." ili "Juče mi nisi sve rekao…"

S vremena na vreme izaberite jednu temu o kojoj ćete razgovarati. Izbegavajte da govorite: "Hoću da razgovaram sa tobom o tvom računu za mobilni telefon, i da ti kažem da mi se nije svideo način na koji se odreagovao kada sam ti sinoć ušao u sobu." Umesto toga recite: "Želim da razgovaramo o računu koji ti je stigao za mobilni telefon. Predloži vreme za razgovor."

Šta znači biti povezan

Roditelji koji su čvrsto povezani sa svojim detetom imaju izgrađen odnos poverenja u kojem su laži veoma retke.

Dete se oseća sigurno jer su mu roditelji pokazali da su prepoznali njegove potrebe na adekvatan način i pri tome ga podstiču da se ponaša na ispravan način.

Adolescenti se nalaze u posebnoj razvojnoj fazi kada testiraju svoju moć. Njihova ponašanja podsećaju na ona koja su imali sa dve godine: buntovni su i često govore "ne" i "neću".

Poreklo ovih ponašanja je u adolescentovoj želji da se odvoji i da pokaže sebi i drugima da u nekim aspektima svog života može da funkcioniše samostalno.

Kako da razgovarate

Tokom razgovora sa tinedžerom, nastojte da ga:
- gledate u oči
- ne prekidate ga dok govori
- koristite kratke fraze, tipa: vidim, čujem, oh, razumem…
- zauzmite otvoren stav, ne prekrštajte ruke, ne čudite se i ne mrštite se
- ako nešto ne razumete, pitajte: "Mislim da nisam najbolje razumeo. Možeš li mi još jednom to obrazložiti?"
- proverite da li ste ispravno razumeli svoje dete, pitajući ga: "Ako sam te dobro razumeo, ti si ljut na mene zato što sam te ja sinoć…"