O svemu po malo...

Navikli smo već na rečenice ,,to ti je završen pos'o" i ,,nema da brineš" za sve što prepustimo nekom drugom da uradi za nas. Ako smo krenuli, pa gde da stajemo na pola put, šta će ljudi da kažu, nema to smisla, brukamo se. I ako možda taj posao traje godinama, a mi smo sa godinama verovatno nešto pametniji i svesniji ali ipak odustajanja nema, principi su ipak principi. Tako počinje i završava se svaki posao u Srbiji. Najbitnije je ostati dosledan bez obzira koliko će to koštati i da li se možda nešto promenilo od početka posla.


Srećom danas počeli smo i da priznajemo greške. Privatizacija je opasna rabota i kod nas se pokazala kao vrlo tragična kad krene istim tempom od početka do kraja. Valjda nismo dovoljno cenili sva ta preduzeća ali i sve te ljude pa smo je traljavo odrađivali sve ove godine. NIS smo dali za podršku Rusije našem planu za Kosovo i Metohiju, a Telekom Srbije sa sve fiksnom i mobilnom telefonijom, operaterima u Republici Srpskoj i Crnoj Gori nije bio red da prodamo po nižoj ceni nego Slobodan Milošević 1997. godine. Neko se setio da stane i razmisli, da se seti i srpskih interesa, a ne samo slepo odgovara na zahteve Evropske unije jer valjda mi poznajemo naše kompanije bolje od nekog sa strane.

Ipak ne treba biti naivan pa pomisliti da su mnoge stranke bile protiv prodaje jer ako one slučajno dođu na vlast neće imati više gde da zaposle partijske kadrove. Ako se taj trend nastavi neće nam pomoći ni MMF, ni prodaja po punoj ceni. Ovi drugi bi skupili za izbornu kampanju, pokripi silne rupe i zato ih treba sve shvatiti. Pa ne prodaje se državni telekomunikacioni operater svaki dan, treba to dobro iskoristiti za razne interese, velike i male interesne grupe.

Politička situacija je smirena, uticaj u regionu održan, prostor za veću cenu ostavljen, kritike od MMF spremne, partijski kadrovi sigurni, nove tehnologije na čekanju. Do sledećeg viđenja, ukomponujte sve ovo, da što manje boli.