O svemu po malo...

Da li ste se nekada zapitali, da li ću sutra imati posao kada završim faklutet, da li cu sutra imati posao kada zavrsim srednju stručnu školu, da li će se vratiti mojim roditeljima ono što su ulozili u moje obrazovanje, da li ću nekada moći da osnujem svoju porodicu i živim normlano, da li ću smeti da izađem na ulicu i da kazem - ,,ja nisam stranački opredeljen”, a da pritom imam porodicu, posao i živim normalno. Pitam vas da li ste se zapitali?

Neki jesu, međutim neki sigurno nikada nisu, jer misle da će imati posao odmah kada završe faklultet, jer misle da roditeljima ne treba vratiti ono što su uložili u nas, jer misle da ce lako osnovati porodicu i izdržavati je, jer znaju da ce morati kada izađu na ulicu da kazu - ,,Ja sam član vladajuće stranke!”

To su žrtve vladajućih stranaka, to su žrtve današnje politike i današnjeg političkog sistema. Šta jedan otac ili samohrana majka može reći svom detetu, koje je završilo fakultet sa prosečnom ocenom 9, a nema posao?! Nema svoj dinar , ne može sebi da priušti ono najosnovnije za zivot, a pola života mu je otišlo na učenje , studiranje, usavršavanje sebe i na kraju doživi razočarenje i bude prinuđeno da radi sve samo da bi moglo da preživi. Da bi moglo da funkcioniše.

Onda dete , odnosno vec odrastao čovek, uzima stvar u svoje ruke i beži, beži što dalje iz pakla, što dalje od stvarnosti, beži od svojih snova, beži od svojih ideja, beži u još goru iluziju i prepušta se mračnim stvarima i porocima. U nadi da ce naći nešto bolje, u nadi da će pronaći mesto gde ce njegov rad biti cenjen, a ne njegova stranačka opredeljenost.

Tu mi gubimo naše mlade perspektivne ljude, naše talente i našu budućnost. Gubimo zato sto dozvoljavamo da drugi uvide naše talente pre nas samih, da ih oni iskoriste i donesu dobro njima, a naravno njihov rad nagrade. Koliko ste samo puta pročitali, čuli, ili videli taj i taj, je to i to i postigao je to i to dostignuce, a onda  u novinama ide rečenica, nama jako dobro poznata, SRPSKOG POREKLA . Zbog čega da se hvalimo uspesima naših ljudi kada nismo uspeli da ih zadrzimo da vide budućnost u našoj zemlji? Zbog čega smo dozvolili da nam život kroji politička stranka, a ne mi sami? Zbog čega moram biti stranački opredeljen da bih sutra imao posao?  Zbog cega sam se školovao ako sutra ne mogu da se zaposlim i izadjem na ulicu I kazem svima JA SAM SVOJ ČOVEK , JA NISAM STRANAČKI OPREDELJAN , JA NISAM DOBIO POSAO ZATO ŠTO SAM U VLADAJUĆOJ STRANCI ?! 

Ja samo zelim da moj trud bude cenjen , da ostvarim svoje snove, a svoje ideje sprovedem u delo, da budem primećen po svojim zaslugama, a ne po stranačkoj kartici.