Kultura, zabava...

Pred spomenikom trubaču u središtu Guče, danas u 10 sati, svečano će biti otvoren 52. Dragačevski sabor. Domaćini, po tradiciji, zdravicom tada poručuju posetiocima da će u narednih sedam dana biti dragi gosti u trubačkoj prestonici sveta. Do 12. avgusta, na scenama ispred Centra za kulturu i na velikoj pozornici na saborištu, smenjivaće se i takmičiti 50 orkestara iz Srbije, Evrope i Brazila, desetine pevačkih i igračkih grupa i poznata imena iz estradnog društva.

U svim programima Sabora pojaviće se 1.200 učesnika a centralni događaj je, po običaju, takmičenje najboljih trubačkih orkestara Srbije, zakazano za subotu, 11. avgusta u 21 čas. Tada će najbolji srpski majstori ovog instrumenta podeliti titule, nagrade i slavu, dičeći se trijumfom na Saboru u Guči.

Pre pola stoleća, međutim, niko nije mogao ni da nasluti na koje će se visine uzdići jedan provincijski, narodni sabor. Možda baš zato, danas čami jedna vredna truba, neobeležena i zaboravljena od svog stvarnog gospodara. Ovo je priča o tom instrumentu...

Na čuvanju je u Centru za kulturu u Guči gde je i arhiva Dragačevskog sabora trubača. Nju je na jubilarnom, 50. Saboru, avgusta 2010. godine, Zoran Šušić, direktor Marketinga „Zastava oružja” iz Kragujevca, uručio direktoru Centra Adamu Tadiću, rekavši je da je „Zastava” 2003. godine, povodom 150 godina postojanja, tu trubu dobila od direktora tadašnjeg Doma kulture u Guči Dragane Ocokoljić. „S obzirom na to da sada imate Muzej Sabora, ovoj trubi je tu mesto”, objasnio je Šušić zašto „Zastava” uzvraća istim poklonom.

– „Zastava oružje” je dugogodišnji prijatelj Dragačevskog sabora trubača, stalni pokrovitelj i saorganizator narodnog višeboja i darodavac vrednih nagrada iz svog proizvodnog programa, koji čine karabini, lovački noževi, ranci... Stoga je Sabor, zauzvrat, „Zastavi” jubilej od veka i po postojanja čestitao svojim simbolom – trubom, i to starom, sa vidljivim tragovima vremena i sviranja. I tu se pojavljuje priča da je truba napravljena u Kragujevcu 1961. i u Guču doneta kako bi bila uručena kao nagrada prvom pobedniku Dragačevskog sabora trubača, a to je bio Desimir Perišić iz Goračića – kaže za „Politiku” Milja Kaplarević, urednik u Centru za kulturu.

Tragom te priče obratila se upravo „Zastavi” i od Zorana Šušića dobila ovu informaciju:

„Fabrika ’Zastava oružje’ je u svojoj istoriji dugoj 159 godina, osim oružja, proizvodila i artikle van tog programa: poštanska zaprežna kola, ručni alat i pribor, kožnu galanteriju (remnike, kaiševe, ulare, sedla), zatim crkvena zvona, pešadijske trube i druge artikle...

Prvu pešadijsku trubu za Vojsku Kneževine Srbije fabrika, tada ’Topolivnica’, napravila je još 1861. godine, po uzoru na austrijsku kratku trubu. Ovaj model trube postojao je u Vojsci sve do 1928. godine. Od te, pa do 1932. godine, u tadašnjem Vojno-tehničkom zavodu pravljene su duže, srpske pešadijske trube. Ono što se zna, pouzdano je utvrđeno, jeste da su pešadijske trube od početka proizvodnje, sporadično, prepravljane i dorađivane kao trube za muziciranje bandi(muzičkih orkestara)...

S obzirom na to da je prva truba iz 1961. godine bila kod nas, u fabrici, u periodu od 2003. do 2010. godine, prema obliku, dizajnu, izradi, mehanizmu i oznaci je utvrđeno da je napravljena u našoj fabrici, u pomenutom periodu 1928–1932. godine. Za izradu truba korišćen je materijal (bronza i mesing) od kojeg se izrađuju čaure pešadijske municije, čiji je pogon ’Čaurnica’ u fabrici pušten u rad 22. marta 1928. godine...

U intervjuu ’Sećanja’, datom novinaru lista ’Zastava’ Miti Jakovljeviću 1979. godine, direktor ’Crvene zastave’ u vreme prvog Sabora Miodrag Zečević, između ostalog, kaže da je u leto 1961. godine u fabrici posebno odabrana i dorađena pešadijska truba i data, kao poklon, opštini Dragačevo za takmičenje u sviranju vojničke trube. Uvod u priču o poklonu, kaže Zečević, bilo je kazivanje predsednika opštine Dragačevo o prvom upravniku Topolivnice, Petru Protiću, rodom iz Dragačeva. Zečević je narednih godina uvideo da ipak nije reč o muziciranju iz vojničke trube...

Na kraju, da li je to baš ta, prva truba, ne možemo s sigurnošću da potvrdimo...

U postavci muzeja fabrike ’Stara livnica’ i sada se nalaze dva primerka pešadijske trube”, naveo je Šušić.

– Truba je, dakle, potekla iz „Zastave” i, posle nekoliko putovanja između Kragujevca i Guče, verovatno će se „skrasiti” u Muzeju Sabora trubača. Ostaje da se utvrdi da li je to baš ona, „specijalno odabrana i za Sabor dorađena”, truba iz 1961. i kuda se kretala između te i 2003. godine, jer do tada nije bila u Guči. Ukoliko nije baš ta, onda valja otkrivati njeno poreklo, a opet uporedo tragati i za onom prvom trubom, pa utvrditi kome je uručena i ko je nju doneo u Guču. Beskrajna je priča Dragačevski sabor trubača – veli Milja Kaplarević.