Kultura, zabava...

Posle prestonice stare Srbije, i Kraljevskog grada, stigosmo i do prestonice moderne Srbije. Za četiri dana - prođosmo oko pet-šest vekova. Nije loš prosek za auto koji je ušao u jedanaestu godinu.

Za razliku od Kraljeva i Kruševca, još dok prilazite Kragujevcu potpuno vam je očigledno da je to jedan veliki grad - i po zgradama-soliterima, i po prostranstvu nekih svojih delova (uključujući i „Zastavu“, sa - još uvek respektabilnom poslovnom zgradom kojoj prilazite iz centra kamenim mostom sa dva velika luka. A ispod njega, neumorno teče Lepenica).

Petak popodne, opuštena atmosfera po ulicama, a bilo je sveta čak i po „baštama“ - barem u kafiću-poslastičarnici po imenu „Peron“, simpatičnom vagon restoranu parkiranom u centru grada. A lokomotive - nigde.

Taj deo grada, sam centar, Kragujevčani nazivaju i „kod krsta“ po jednom drvenom krstu, pravoj minijaturi, postavljenom ovde devedesetih godina. A minijaturan je - ne zbog svoje visine od par metara - već zbog novoga, džinovskog krsta postavljenog ove godine, u julu, na ulazu u Kragujevac iz pravca Batočine. Krst su osveštali patrijarh srpski Irinej i vladika šumadijski Jovan, a patrijarh je izrazio radost što je čudesni znak podignut na putu gde mnogi prolaze, gde mogu da se prekrste i Bogu pomole da ih blagoslovi na tom putu.

Krst se inače nalazi na samom putu, na raskrsnici - u središtu kružnog toka. Ipak, nadam se da taj njegov položaj neće izazivati lančane sudare impresioniranih vozača koji će gledati u krst umesto u put ispred sebe, a pri tom će i da se jednom rukom krste a drugom drže volan?

Krst je visok 18 metara a bočni raspon mu iznosi 11 metara! Ako iz Kragujevca idete ka Batočini (Beogradu), videćete na toj strani u centralnom delu krsta okruglu ikonu Svetog Đorđa - i u dnu krsta grb Srbije , a ako stižete iz Batočine, videćete Isusovo raspeće i u dnu grb Kragujevca.

Kako sam već konstatovao, Crkva efikasno gradi, donatori daju novac za ono za šta žele da daju, i to tako ide. Ceo „projekat“ je koštao oko osam miliona dinara.

Kragujevac ne deluje tako „koncentrisano“ oko svog centra kao Kraljevo i Kruševac. Uostalom, kada imate onako divne spomenike kao što ta dva grada imaju, logično je da oni budu pravo srce (tj. srca) grada. Centar Kragujevca pokriva znatno šire područje, ali jednom laganom šetnjom za par sati možete videti impresivnu kulturno-istorijsku zaostavštinu iz prestoničkog perioda grada. A tu spadaju, redom: čuvena Kragujevačka gimnazija, prva srednja škola u Srbiji i zgrada izuzetne lepote, elegantnih korintskih stubova (jedino ne radi veliki sat na vrhu zgrade, kud ga primetih...), pred kojom se nalazi i spomenik Vuku Karadžiću, pa zatim Knjaževsko srpski teatar - prvo pozorište u već pomenutoj Srbiji, pored kojeg je i spomenik Joakimu Vujiću, pa Saborna crkva uspenja Presvete Bogorodice, Stara skupština, žuta pijačna zgrada sa svojim jonskim stubovima, kompleks Milošev venac (u toku je renoviranje) - sa Starom dvorskom crkvom sa skupštinskom zgradom - u čijoj je porti donet prvi srpski ustav, i da ne nabrajam dalje... Jedna šetnja centrom Kragujevca svakako vas neće učiniti poznavaocem ovoga grada, i ko zna šta sve još nisam video tom prilikom. Ali, već se radujem ponovnom dolasku ovamo.

Naravno, trebalo bi naći daleko više vremena za posetu Kragujevcu, pa obići obavezno i Šumarice, poznati spomen-park, podignut u sećanje na žrtve, civile, đake i profesore, streljanja u Drugom svetskom ratu. Da se ne zaboravi.