Gradska politika

Radovi na izgradnji prve podzemne garaže koja će biti locirana u samom centru gradu, između stare Robne kuće „Beograd“ i hotela „Kragujevac“, počeće aprila ove godine, saopštili su predstavnici gradske uprave. Lokalna vlast, dakle, ne odustaje od svoje namere, iako je jedan deo kragujevačkih arhitekata i urbanista rezervisan prema ovoj ideji.

Prva podzemna garaža, ukoliko dođe do realizacije projekta Direkcije za urbanizam, imaće 13.500 kvadratnih metara i 420 parking mesta.

– Izrada projekta je pri kraju, ostalo je samo da se iznađe kvalitetno rešenje za izmeštanje starih i postavljanje novih podzemnih instalacija. Trenutno rešavamo problem ventilacionih otvora, a projekat bi u celosti trebalo da bude završen do kraja februara – kaže arhitekta Direkcije za urbanizam Zvonko Mihić.

Za razliku od prvobitnog rešenja, koje je podrazumevalo četiri ulazne i izlazne rampe, garaža će, prema novom projektu, imati dva dvosmerna ulaza i izlaza. Jedan će biti lociran na zapadnoj strani grada, kod objekata Poreske uprave i AIK banke, a drugi na južnoj, kod nekadašnjeg hotela „Dubrovnik“, danas sedišta poslovnice Rajfajzen banke.

Po izgradnji garaže, sledi uređenje partera, odnosno centralnog gradskog trga, kojim će dominirati spomenik osnivaču moderne srpske države knezu Milošu Obrenoviću.

– Smatram da je podzemna garaža pravo rešenje, jer će Kragujevac na taj način gotovo u potpunosti amortizovati problem saobraćajnog kolapsa u centru grada, koji je, pre svega, posledica nedostatka parking mesta. Izgradnja trga, površine 1.000 metara kvadratnih, omogućiće nesmetano odvijanje dominantnog pešačkog saobraćaja. Kada se ovaj prostor u potpunosti uredi, što podrazumeva postavljanje fontana i klupa za sedenje, grad će konačno moći da kaže da je dobio pravi trg – navodi Mihić.

Prema rečima Nebojše Vasiljevića, člana Gradskog veća za investicije i razvoj, za izgradnju podzemne garaže zainteresovan je veliki broj investitora, kao i jedan broj banaka koje svoj interes nalaze u finansiranju možda najvećeg infrastrukturnog projekta u Kragujevcu u poslednjih dvadesetak godina.

– Sve ide po planu, projekat je skoro gotov, sve je više zainteresovanih kompanija, pa je sasvim izvesno da će radovi na izgradnji prvog dela garaže početi u aprilu – izjavio je Vasiljević, ne želeći da otkriva imena potencijalnih investitora.

Ovakva brzina neprihvatljiva je za predsednika gradske Komisije za planove, arhitektu Dušana Sokovića koji je uveren da se u urbanizmu „jednom napravljena greška teško može ispraviti“.

– Ovde se ne radi o uređenju nekog periferijskog prostora, već samog centra grada, a vlast se ponaša kao da je sada najvažnije da vidimo hoće li dete imati plave ili crne oči, iako devojka još nije ni zatrudnela. Naime, javna rasprava o predloženom rešenju počela je tek pošto je odluka doneta. To je neprimereno jednoj demokratskoj proceduri, posebno imajući u vidu da gradska Komisija za planove još nije videla projekat koji radi Direkcija za urbanizam. Šta ako članovi daju primedbe ili u potpunosti odbace taj plan – pita se Soković, predlažući da se o predlogu Direkcije za urbanizam izjasni interdisciplinarna grupa stručnjaka.

Za mladog arhitektu Zdravka Barišića nijedno rešenje „nije samo crno, ili belo“. Moraju se, kaže on, sagledati svi aspekti ovako kompleksnog problema, tim pre što se tokom prethodnih godina uglavnom govorilo o podizanju nadzemnih montažnih garaža.

– Mislim da niko nema dilemu da u gradu imamo saobraćajni kolaps, ali nama nisu potrebna parcijalna i privremena, već potpuna i trajna rešenja – smatra Barišić.

Oprez kragujevačkih arhitekata i urbanista, zabrinutih za moguće posledice, nije, međutim, sprečio gradske čelnike da nezavršeni projekat Direkcije za urbanizam već sada predstave kao „gotovu stvar“. U predstojeće izbore, kako stvari stoje, aktuelna vlast želi da uđe sa jakim argumentom, bez obzira na to što je podzemna garaža pitanje struke, a ne politike.