Gradska politika

Restrukturiranjem Zastave 2001. sa spiska zaposlenih izbrisano je 15.000 radnika. U Fijatovoj fabrici radi 1.000 ljudi a kooperanti otvaraju 1.500 radnih mesta.

Taj „otvoreni prelom“ na telu kragujevačke radničke klase ni do danas nije saniran. O tome najrečitije govore podaci ovdašnje filijale Nacionalne službe za zapošljavanje, na čijoj je evidenciji oko 22.000 ljudi bez posla, što je gotovo trećina radno sposobnog stanovništva.

“Ako bismo pred sobom imali sliku na kojoj se ništa ne dešava, onda je „Fijat“ dobrodošao. Međutim, pitanje je koliko ta investicija može da popravi lošu situaciju. Sumnje podgreva i činjenica da o zapošljavanju u toj fabrici i kod kooperantskih firmi uglavnom govore naši političari, dok menadžment ćuti. To nije normalno, ali bolje išta nego ništa“ , kaže predsednik Gradskog veća Saveza samostalnih sindikata Jugoslav Ristić.

Svoje sumnje u pogledu mogućnosti „Fijata“ i fabrika auto-delova da utiču na rešavanje nagomilanih socijalnih problema u Kragujevcu Ristić argumentuje podacima koji ne ostavljaju mnogo nade u povoljan ishod.

“U Kragujevcu je 2000. godine radilo oko 60.000 ljudi, danas manje od 40.000. U privatizovanim preduzećima iz metalskog sektora bilo je zaposleno oko 12.000 radnika, danas radi manje od 2.000. Jedan broj preduzeća nestao je u procesu privatizacije, a bivši radnici se potucaju od biroa rada do Centra za socijalni rad. U takvim okolnostima „Fijat“ i kooperanti ne mogu mnogo da doprinesu da se stanje popravi” , tvrdi Ristić za Politika.

Dušan Puača, predsednik Regionalne privredne komore, takođe, smatra da su razmere socijalnog kolapsa u Kragujevcu takve da se teško mogu sanirati samo dolaskom „Fijata“.

On navodi podatke da u kragujevačkoj industriji radi oko 7.000 radnika, a poređenja radi, 1989. bilo je čak 57.000 zaposlenih. Opredeljenje da se ekonomija bazira na uslugama, a ne na proizvodnji, dovelo je industriju u izuzetno težak položaj, što se ogleda i u velikom broju nezaposlenih u ovom gradu.