O svemu po malo...

Vojvoda Radomir Putnik
( Načelnik Glavnog generalštaba Vojske Kraljevine Srbije u Prvom svetskom ratu)

Radomir Putnik se rodio 24. januara 1847. u Kragujevcu. U svom rodnom gradu završio je osnovnu školu i nižu gimnaziju. U školu je krenuo sa šest godina, godinu dana pre svojih vršnjaka, bio je dobar đak, odmeren i učitiv, ali se u društvu uvek isticao kao vođa, svi su morali da ga slušaju. Tu osobinu je imao do kraja svog života. Njegov otac, prosvetni radnik, naučio ga je da ne treba samo učiti za školu, već treba učiti i za život.
Posle završene prve godine gimnazije, 1861., upisao je Vojnu akademiju, odsek Artiljeriska oficirska škola, koju je završio 1866. kao jedan od najboljih u klasi.
Iste godine dobio je čin potporučnika i postavljen je za komandira 4. poljske baterije.

U svojim prvim bitkama, u prvom srpsko – turskom ratu, Putnikova brigada se nije proslavila, ali se Radomir Putnik pokazao kao izuzetno hrabar i sposoban vojskovođa, pa je 1876. dobio čin kapetana prve klase, a dva meseca kasnije i čin majora.
U drugom srpsko – turskom ratu, Putnik je bio komandant šumadijskog korpusa, koji je učestvovao u oslobađanju Pirota. Takođe je učestvovao i u oslobađanju Niša i Vranja, a 31. januara 1878. godine porazio je Turke na Goču i Devotinu. Njegova jedinica je nastavila da proteruje tursku vojsku sve do Gračanice, ali su onda dobili naređenje da se povuku nazad.

Po završetku srpsko – turskih ratova, Radomir Putnik odlazi u Rusiju da bi se bolje upoznao sa naoružanjem koje poseduje ruska vojska.
Po povratku u Srbiju, uspeva da položi prijemni ispit za generalštabnu struku, gde je proveo neko vreme radeći. Po završetku službe u generalštabu, dobija na komandu I Dunavsku diviziju, a zatim je unapređen u čin potpukovnika.

Radomir Putnik se zalagao za formiranje saveza balkanskih hrišćanskih država, koje bi zadale konačan udarac turskoj vojsci i proterali je sa Balkana.
Tako je u Prvom balkanskom ratu, Prva armija srpske vojske, na čelu sa Radomirom Putnikom, porazila tursku Vardarsku armiju, u Kumanovskoj bitki 23. i 24. oktobra 1912., a Putnik posle ove ove bitke dobio čin vojvode.
U Drugom balkanskom ratu, najviše njegovim zaslugama Srbija je porazila Bugarsku.

U Prvom svetskom ratu, srpska vojska, na čelu sa vojvodom Radomirom Putnikom, je prva zadala teške udrce Austrougarskoj porazivši ih na Ceru i Kolubari 1914.
Posle ovih pobeda, vojvoda Radomir Putnik je zahvaljujići svojim manevrima, ušao u vojne udžbenike.

Ipak 1915. Srbija je bila napadnuta sa tri strane i morala je ili da se povuče preko Albanije, ili da potpiše kapitulaciju i pristane na separatni mir. Putnik nije želeo da potpiše kapitulaciju već je, u dogovotu sa kraljem Petrom i Vladom Srbije, odlučio da vojsku povede preko Albanije na Krf.
Iste godine, Putnik se ozbiljno razboleo i nije više bio u stanju da komanduje vojskom, ali su se njegovi saveti  i dalje slušali.

Godine 1916. otišao je na lečenje u Nicu, gde je i preminuo 17. maj 1917. godine